Bojan Đokić (1983)
Slikarstvo Bojana Đokića ne traži pažnju odmah. Ono se otvara polako, postojano — onima koji su spremni da zastanu. Diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti 2011. godine, ali je autorski put koji je tada započeo dosledno razvijao ka slici građenoj prećutkivanjem, pre nego dodavanjem.
Radi u ulju, akvarelu i crtežu. Njegov postupak podseća na svojevrsnu arheologiju motiva: polazi od prepoznatljivog, ali sloj po sloj redukuje, sve dok pod površinom ne zažive ritam, svetlo i odnos boja. Motiv tu nije cilj, već polazište — izgovor za sliku koja traje.
Svetlo je kod Đokića strukturni element: ponekad oblikuje, ponekad razlaže formu. Boja ne opisuje spoljašnji svet, već gradi unutrašnji. Potez je suzdržan, ali nosi napetost — onu meru kontrole koja sliku održava aktivnom.
Njegovo slikarstvo razvija se na granici figurativnog i apstraktnog, bez potrebe za konačnim opredeljenjem. Posmatraču ne nudi gotov odgovor, već prostor za trajanje — iskustvo koje se formira u vremenu gledanja. Upravo ta otvorenost pozicionira njegov rad u širem savremenom slikarskom kontekstu.
Izlagao je na više kolektivnih postavki, a radovi su mu u privatnim kolekcijama. Njegov opus ne teži kvantitetu. Razvija se kroz pažljivo vođen, vremenski distanciran proces u kojem su jasnoća izraza i integritet rada u prvom planu — pristup koji se u savremenoj umetničkoj praksi često prepoznaje kao pouzdan pokazatelj dugoročne vrednosti.
Fotograf I Deo
Ulje na platnu
Originalna slika (unikat)
Tehnika: ulje na platnu
Dimenzije: 60 × 80 cm
Crtež No 19
Olovka na papiru
Originalan crtež (unikat)
Tehnika: olovka na papiru
Dimenzije: 55.9 × 75.9 cm
Slika No 22
Akvarel na papiru
Originalna slika (unikat)
Tehnika: akvarel na papiru
Dimenzije: 30.5 × 45.5 cm
Crno-bela fotografija sa Minoltom
Fotografija
